Pusti da dugo, dugo udišem miris tvojih kosa, da u njih zagnjurim čitavo lice, kao žedan čovek u izvorsku vodu, i da zalepršaju pod mojom rukom kao mirisavi rubac, da se vazduhom razmahnu uspomene.
Kad bi mogla znati šta sve vidim! Šta sve osećam! Šta sve osluškujem u tvojim kosama! Duša mi putuje mirisom nošena, kao duše drugih ljudi ponete muzikom.
U tvojim je kosama čitav jedan san, pun jedrilja i jarbolja; u njima su debela mora čiji me monsuni nose put dražesnih podneblja, gde je prostor plavlji i dublji, a vazduh mirom miriše od plodova, lišća i ljudske kože.
U okeanu tvoje kose nazirem luku što mravinja od setnih pesama, od snažnih ljudi svekolikih naroda i od brodovlja svakakvih oblika, čiji se tanani i zamršeni obrisi ocrtavaju na neizmernom nebu kojim se baškari večita vrelina.
U milovanju tvoje kose opet nalatim klonuća iz dugih časova provedenih na ležaju u kajiti jedne lepe lađe, uz uljuljkivanje blagih talasa u luci, među posudama sa cvećem i osvežavajućim testijama.
U žarkom ognjištu tvoje kose udišem miris duvana izmešan sa opijumom i šećerom; u noći tvoje kose vidim kako blista beskraj tropskog plavetnila; na paperjastim obalama tvoje kose opijam se pomešanim mirisima smole, mošusa i kokosova ulja.
Pusti da dugo grizem tvoje vitice, teške i vrane. Kad grickam kose tvoje, gipke i neposlušne, čini mi se da jedem uspomene.
Нема коментара:
Постави коментар